Spirala svetla

Gramatika


СИНТАКСА

 

  Синтаксичке јединице:

 

1.      комуникативне реченице (реченице у ширем смислу, искази)

 

2.      предикатске реченице (реченице у ужем смислу, клаузе):

а) независне

(обавештајне, упитне, заповедне, жељне, узвичне)

б) зависне

(изричне, односне, месне, временске, узрочне, условне, намерне, допусне, поредбене, последичне)

 

3.      синтагме (именичке, придевске, прилошке, глаголске)

 

4.      речи

а) конституенстске речи 

- именичке речи (именице, именичке заменице, бројеви са именичком деклинацијом)

- придевске речи (придеви, придевске заменице, редни бројеви и други бројеви са

придевском деклинацијом)

            - прилошке речи (прилози и непроменљиви бројеви)

            - глаголи

б)помоћне речи (предлози, везници, речце)

 

 

комуникативна реченица – синтаксичко-комуникативна јединица којом се исказује целовита порука. Састављена је од речи према принципима синтаксичког система. Комуникативну реченицу чини или једна независна реченица или спој две или више напоредних независних реченица. Изговара се одговарајућом реченичном интонацијом, а пише почетним великим словом и са одговарајућим завршним знаком интерпункције.

 

предикатска реченица – језичка јединица формирана помоћу глагола у личном (финитном) облику употребљеног у функцији предиката. Предикатске реченице означавају ситуацију.

 

морфосинтаксичка реч – лексема у једном одређеном значењу, граматички класификована, у одређеном граматичком облику, употребљена у реченици.

 

 

v  Синтаксичке функције:

 

1.      комуникативне (обавештење, питање, заповест, жеља, …)

-          изричу се независним реченицама

2.      конституентске (субјекат, предикат, објекат, атрибут, одредбе, …)

-          изричу се речима, синтагмама, зависним реченицама

 

 

 

§  Нешто ме прободе и ја бацих поглед најпре на њене ципеле.

 

§  Чим сам се нашао на јави, сетих се да сам у сну заборавио зелено писмо.

 

§  Пре три милиона година у васиони сe догодио инцидент космичких размера и уписан је у сећање свих небеских тела.

 

 

 

 

врста речи

промене

 

деклинација

конјугација

компарација

 

именице

 

падеж: Н, Г, Д, А, В, И, Л

број: једнина, множина,

         (паукал)         

 

 

 

 

 

придеви

 

род: м, ж, с

број: једнина, множина,

         (паукал)

падеж: Н, Г, Д, А, В, И, Л

аниматност: живо/неживо

вид: неодређени/одређени

 

 

степен поређења:

позитив

компаратив

суперлатив

 

 

 

прилози

 

 

 

степен поређења:

позитив

компаратив

суперлатив

 

 

 

глаголи

 

 

лични/нелични гл. облик

род: м, ж, с

број: једнина, множина

лице: прво, друго, треће

стање: актив, пасив

поларност: потврдни/одрични облик

 

 

 

 

написана (изговорена) реч

граматичка класификација

(врста, подврста, класификациона категорија)

лексема

(основни облик)

граматички облик

(морфолошке категорије)

младић

заједничка именица

мушког рода

“младић”

номинатив једнине

се понаша

глагол, личан, непрелазан

повратан

“понашати се”

3. лице једнине презента, актив, потврдан облик

у

предлог

 (уз акузатив)

“у”

 

последње

придев, временски

“последњи”

акузатив једнине, средњи род, одређени вид, нема компарацију

време

апстрактна именица средњег рода

“време”

акузатив једнине

чудно

прилог за начин

“чудно”

позитив

 

 

§  Младић се у последње време чудно понаша.

 

Посебни типови предикатских реченица

 

Безличне реченице – имперсоналне, бесубјекатске реченице

 

-         немају субјекат

-         нема конгруенције

-         глагол је у неутралном облику (3. лице једнине средњег рода)

-         неутрални облик не показује разлику у лицу, зове се безлични облик

нелични (имперсонални) – облик који не показује носиоца ситуације (субјекат)

- иако је у безличном (имперсоналном) облику, глагол је личан (финитан) – од њега се

формира предикат

-         ове реченице означавају, стање, процес који се реализује без учешћа носиоца ситуације

 

2 врсте безличних реченица:

 

1.      реченице формиране помоћу глаголског предиката од безличних глагола:

свањивати, сванути, смркавати се, смрћи се, смрачити се, севати, грмети, дувати, пљуштати, наоблачити се, разведрити се, отоплити, захладнети

 

Свитало је.

У даљини је севало.

Јуче је захладнело.

Смркло се.

Напољу дува.

 

2.      реченице формиране помоћу прилошког предиката од ситуационих прилога:

хладно, топло, вруће, спарно, загушљиво

 

Данас је топло.

Напољу је хладно.

Спарно је.

У овој просторији је јако загушљиво.

 

 

 

Реченице са логичким (семантичким) субјектом

 

Логички субјекат

-         именичка јединица у зависном падежу (датив, акузатив, генитив), којом се именује појам о коме се говори у реченици.

-         носилац ситуације, али није прави, грааматички субјекат

-         глагол не конгруира са логичким субјектом

 

у дативу                                                                                  у акузативу

 

Марку је позлило.                                                                  Јасну је болео зуб.

Целом разреду се спавало.                                                   Марка сврби нос.

Мени је досадно.                                                                    Ивана и Тању је страх.

Професору је задрхтала рука.

Марку севају очи.

 

у генитиву (безличне егзистенцијалне реченице са логичким субјектом)

 

Данас има/нема наставе.                                                     Јуче није било предавања.

На благајни још има карата за концерт.                            Више нема времена.

 

Обезличене реченице (реченице са безличном конструкцијом)

 

-         формиране су од личних глагола, па се у њиховом садршају подразумева постојање вршиоца радње

-         ове реченице су обезличена варијанта субјекатско-предикатских реченица

-         глагол је у неутралном облику (3. лице једнине средњег рода) и то у повратном облику

-         праве се, углавном, од непрелазних глагола

-         подразумевају процес деагентизације (формално одстрањивање агенса, који у стварности и даље постоји)

 

уопштени вршилац радње                                        колективни вршилац радње

 

До тог места се тешко стиже.                                   У нашој школи се само прича о матури.

У овом ресторану се добро једе.                              Овде се не пуши.

У касарнама се рано леже и рано устаје.                Креће се у два.

 

обезличити:

На возачком испиту човек лако падне.

Тако човек не говори с пријатељем.

Јуче су у фабрици радници радили до касно у ноћ.

Када стижемо у хотел?

 

Пасивне реченице (реченице са пасивном конструкцијом)

 

партиципски пасив

 

активна конструкција

Ученици                                  хвале                                                 Ивана.

агенс – субјекат                                  прелазни глагол                          пацијенс – прави објекат

                                                            у активу

 

пасивна конструкција

Иван                                       је хваљен                                 од (стране) ученика.

пацијенс – субјекат                           прелазан глагол                          агенс – агентивна одредба

                                                            у партиципском

                                                            пасиву

 

Град је бомбардован од стране непријатеља.

Он је напуштен од свих пријатеља.

 

рефлексивни пасив

 

-         ситуација са упоштеним/колективним агенсом.

-         деагентизована конструкција са глаголом у рефлексивном пасиву

-         пацијенс је исказан субјектом (субјекатско-предикатска, пасивна, конструкција)

-         агенс се не изриче

 

Занимљиве књиге се радо читају.

Прошле године се у нашој школи играла кошарка.

Кишобран се често заборавља.

Тај речник се течко налази.

 

 

 

СИНТАКСА ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА

 

(значења глаголских времена и начина)

временско                                                 модално   

(индикативно, релативно)

 

временска значења:

-          у односу на време говорења (ВГ) – свако значење које упућује на време говорења је ПРАВО (ИНДИКАТИВНО) ВРЕМЕНСКО ЗНАЧЕЊЕ – апсолутно, а свако значење које упућује на прошло/будуће време у односу на тачку говорења је РЕЛАТИВНО ЗНАЧЕЊЕ

 

-          постоје 3 временска односа

постериорност

оријентациона тачка (ОТ)          симултаност

                                                      антериорност

 

 

                  апсолутни футур I

ВГ             апсолутни презент (само од несвршених глагола)

                  апсолутни перфекат

 

                  одредбе типа јуче, сутра (прошлост и будућност у односу на време

говорења)

пример:

Милош ће се вратити сутра.

Шта то радиш? Пишем писмо.

Милош се јуче вратио.

 

                  релативни футур I (приповедачки футур)

ПВ                        релативни (историјски, приповедачки) презент, имперфекат

                  релативни перфекат, плусквамперфекат

 

                  пример:

                  Мајка ми је причала да ће мој отац продати кућу.

                  Мајка ми је причала да се мој отац карта.

Мајка ми је причала да је мој отац некад био други човек.

 

                 

                  реалтивни фуртур

БВ             релативни презент (презент за будућност)

                  релативни перфекат

 

                  пример:

                  Када будеш тражио своју књигу, он ће ти тада рећи

-          да је још није прочитао/да ју је изгубио.

-          да је још чита.

-          да ће ти је вратити.

 

имперфекат и плусквамперфекат – имају увек релативну употребу

Тога дана Марко сеђаше пред кућом.

Када је стигао кући, гости су већ били отишли.

Квалификативна употреба глаголских облика – ситуација или стално траје или се понавља и представља карактеристику субјекатског појма (квалификује га)

пример:

-          Земља се креће око Сунца.

-          Маја лепо пева и говори немачки.

-          Зрела крушка сама пада/падне.

-          Ту књигу је написао Павић.

-          Он је лепо певао.

-          Он ће сваког лепо дочекати.

-          Пред њима се пружаше пут.

 

Гномска употреба глаголских облика – у пословицама, изрекама, афоризмима

пример:

-          Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом.

-          Што колевка заљуљала, то мотика закопала.

-          Ко прст да, и руку ће дати.

-          Без муке се пјесма не испоја, без муке се сабља не сакова.

-          Кад се синовац жењаше, ни стрица не питаше, а кад се ражењаше, и стрину припитиваше.

 

Иако глаголска времена имају примарно временско значење, и глаголски начини се могу употребити временски:

-          И док је земља била још мокра … он се прикради, прикради и ноктима изгреби лице божје земље. (наративни императив)

-          Он би сваке недеље ишао тамо. (наративни потенцијал)

-          Тада Јаков буде позван у Београд. (временски футур I I)

 

 

модална значења:

-          тичу се ситуације која није стварна, није реализована и често укључују лични став говорника

-          примарна употреба императива, потенцијала и футура II је модална, међутим и глаголски облици чија је примарна употреба временска, могу бити модално употребљени.

 

примери:

-          Одлазим и више се не враћам овамо!

-          Умирем од жеђи.

-          Да сте одмах ућутали!

-          Живели!

-          Изаћи ћете напоље!

-          Ако ћеш доћи на време, отићи ћемо заједно.

-          Ја одох напоље.

-          Помресмо од глади, дајте нешто за јело.

-          То неће бити тачно.

 

-          начин кад означава време има РЕЛАТИВНО значење

 

-          сви презенти као допуна су МОДАЛНИ

 

 

 

1)      Сава се код Београда улива у Дунав. квалификативни индикативни презент (пошто се дешава стално, па и када о томе причамо и не може да се замени са глаголом свршеног вида)

2)      Пре неколико дана идемо нас двојица улицом, гледамо излоге и пред књижаром сретнемо Петра. релативни презент (за прошлу радњу)

3)      Чим се разиђе један круг, он луња по дворишту као уклета душа, прилази другом кругу.квалификативни релативни презент – дешава се онда када се стекну услови, а и приповедачки звучи

4)      Сутра, после часова, идемо у биоскоп. релативни презент за будућност

5)      Риба по дубоку плива. гномски индикативни квалификативни (узгред – може ли се гномски сматрати подгрупом квалификативних?)

6)      Ако уштедимо новац, ићи ћемо на летовање. модални презент (услов)

7)      Видимо се. модални презент (претпоставка)

8)      Ученици су посетили Војни музеј и онда шетали по Калемегдану. индикативни перфекат

9)      1940. године је напустио Београд у коме је провео цело детињство. напустио је – релативни перфекат јер радња није у прошлости у односу на време говорења, већ због одредбе за време, а и реченица је приповедачки написана; је провео – квалификативни (радња траје у прошлости) и релативни јер је радња прошла у односу на глагол напустио је, тј. пре него што је напустио Београд, ту је провео детињство

10)  Тога дана Марко је седео пред кућом. квалификативни (радња траје у прошлости, уочава се у прошлости) релативни – тога дана упућује на приповедање

11)   Изнад клисуре наднеле су се високе стене. квалификативни (у прошлости се уочава ова особина стена) опет бих рекао релативни – мада немам идеју како би уопште могао бити квалификативни индикативни (?)

12)  Да смо дошли на време, видели бисмо тај филм. модални перфекат (услов)

13)  Да се нисте макли одатле! модални перфекат (емфатичка заповест)

14)  Јесен је већ увелико; опало лишће, пропиштали путеви од кише. квалификативни крњи перфекат, а пошто звучи као приповедање релативни

15)  Марко, дошао Миша! индикативни крњи перфекат (прошлост у однос на време говорења)

16)  Снег падао целу ноћ. квалификативни релативни крњи перфекат

17)  Бежао, не бежао, нећеш утећи. модални крњи перфекат

18)  Ја ћу вам помоћи да нађете ту улицу. индикативни футур први (сигурно ћу вам помоћи и то одмах пошто ово кажем)

19)  Мачвани се дигну и ударе на лешницу, али пре него што ће ударити понапијају се. релативни футур први (приповедање)

20)  Саградићу кућу где ће живети наши синови. модални футур први (намера – ко зна, можда и не саградим кућу)

21)  Дуго га је посматрала, па ће тек одједном рећи. релативни футур први

22)  Врло је вредан ученик: он ће увек урадити домаћи задатак и доћи на час. квалификативни релативни футур први

23)  Однећеш ово писмо на пошту! модални футур први (заповест)

24)  Биће истина да пролеће долази. модални футур први (као и твој пример То неће бити истина)

25)  Подмукло псето најпре ће ујести. гномски модални, а чини ми се да је и квалификативни – даје нам особину подмуклог пса

26)  Сад је баш сретох на степеницама. индикативни аорист

27)  До овог часа читах ову занимљиву књигу. индикативни аорист

28)  Тада дође мој друг и договорисмо се да учимо. релативни аорист (тада, јуче, онда...)

29)  Бежите, изгибосмо. модални аорист (претпоставка)

30)  Два лоша убише Милоша. гномски аорист – може бити модални (као могу да убију), а можда може да буде и индикативни – (Ево, поново) два лоша убише Милоша – као опис ситуације која се управо десила

31)  Вук Исакович беше отишао, а за њим нестајаху и слике њеног прошлог живота. релативни плусквамперфекат и релативни имепрфекат

32)  Њихови људи стално побољеваху. квалификативни релативни имперфекат

33)  Французи их све дотле не беху приметили. квалификативни релативни плусквамперфекат

34)  За следећи час донесите домаће задатке. модални имепратив

35)  Чини добро, не кај се, чини зло, надај се! гномски модални имепратив

36)  Те ја скупи 50 момчади. релативни императив

37)  Ако би пало још кише, жетва би била богатија. модални потенцијал (услов)

38)  Говорио је фратру кад год би га видео. квалификативни релативни потенцијал (радња се понавља у прошлости) – ПИТАЊЕ: Да ли је у овој реченици перфекат говорио је квалификативни перфекат пошто се дешава онда када се стекну услови за његово дешавање?

39)  Учинићу за вас све што будем могао. модални футур други

40)  Кад будемо завршили посао, ићи ћемо кући. модални футур други

41)  И тако буду четири поста изабрана. релативни футур други

42)  Јуче сам отишла у продавницу. индикативни перфекат

43)  Пре него што сам отишла на факултет, отишла сам у продавницу. релативни перфекат

44)  Поче весело да се смеје. овде је сад презент допуна фазном глаголу који је у аористу... хм... нисам сигуран... у жутој пише да као допуна презент може да буде индикативан, релативан или модалан... због аориста мало подесћа на приповедање, па бих рекао да је релативан (као И онда он поче весело да се смеје)

45)  Изнад врата пише “Код веселог Далматинца”. индикативни презент (стално пише)

46)  Видећи да се поново спрема јак пљусак, поустајаше. релативни аорист (приповедање)

47)  Ту има свега што међу људима бива. квалификативни индикативни презент (Ту увек, па и сада има свега што међу људима увек, па и сада бива)

48)  Онај исти, који ће касније у Европи надбити Аваре, био је худе среће у Месопотамији. релативни футур први; релативни перфекат

49)  Сад је дознала да су се њени преселили. индикативни перфекат (нешто пре времена говорења); релативни перфекат (прошлост у односу на први глагол)

 

 

[ error processing directive ]